Bilježnica Robija K- višak kadrova

15.7.2009. // Labin.com // Objavljeno u kategoriji Zabava

Za stolom u kužini je sjedio moj tata. Tata je pio kavu i čitao je novine. Mama je meni na stol stavila kakao i fetu kruva i margarina. Onda sam ja tatu pitao: „Otkud ti doma?” Tata je meni rekao: „Šta te kuri bolac!” Tu sam ja zamuknijo i srknijo sam guc kakaa. Mama je meni rekla: „Tata ti je juče dobijo otkaz, pa više ne ide na posal! Ova će nam ekonomska kriza lipo sjebat život!”

Piše: Viktor Ivančić

Učiteljica Smilja je stajala ispred ploče i gledala je u nas rulju sa smrknutom facom. Mi smo piljili u nju i šutili smo ka bubice. Onda je uča dignila bradu i rekla je: „Nažalost, djeco, ekonomska kriza je zahvatila sve segbente društva, pa tako i školsko obrazovni sustav! To znači dašmo, na našu veliku žalost, neke učenike morat otpustit iz škole, uključujući i neke iz našeg razreda!” U razredu je bila mrkla tišinčuga. Uča Smilja je šetkala ispred ploče i rekla je: „Ićemo na program raciomalizacije troškova, isto i na program socijalnog zbrinjavanja, ali nažalost neki će učenici morat dobit otkaz i neće više moć dolazit u školu! To je zato šta je ekonomska kriza totalno zajebana do ludila!”

Onda je uča naperila prst prema meni i rekla je: „Robi!” Ja sam dignijo se iz klupe. Uča je meni rekla: „Nažalost, dječače, nastavničko vjeće je odlučilo da ti dobiješ otkaz i budeš otpušten iz škole!” Ja sam skriknijo: „Ja?!” Svi rulja u razredu su stavili ruke na usta i gledali su prema meni. Meni su krenile suzice žalosnice i zacijukao sam: „Ali ja imam obitelj i familiju! Kako ću živit bez škole!?” Uča Smilja je promrmorila: „Znam da će bit teško, dječače, al ekonomska kriza je turbo zajebana i kosi sve pred sobom!” Ja sam zacijukao: „Ova kriza je živi užas! Pošteni i vridni đaci otpuštaju se iz škole i dovode na rub gladi i očajanja!” Rulja su sa rukama na ustima gledali u mene. U očima su im se skupljale suzice žalosnice.

Onda sam ja pogledao prema ponistri i rekao sam: „Žao mi je, al mislim da ću se morat bacit kroz prozor!” Ona tuljanica Niveska je zajeckala: „Pliz, Robi, nemoj tako naglo! Život ima smisla unatoč ekonomskoj krizi!” Ona pederica Sandra je uletila: „I druge će pogodit kriza, pa će ipak stisnit zube i nastavit dalje! Ne smiješ si oduzet život samo zato šta nemoš normalno živit!” Ja sam rekao: „Žao mi je, al moram! Bez škole je moj život propao u crnu rupu! Mislim da ću isti sekund ić skočit kroz prozor!” Uča Smilja je zacijukala: „Ali zašto, dječače? Zašto se odlučuješ na tako radikalan korak?” Ja sam rekao: „Zato šta nam je razred u prizemlju!”

Onda sam se ja probudijo. Iznad kreveta je stajala moja mama i rekla je: „Ajde, diž se više, zakasnićeš u školu!” Ja sam dignijo se iz kreve i obukao sam se. Onda sam ja odgibao u kužinu za izist marendicu prije škole. Za stolom u kužini je sjedio moj tata. Tata je pio kavu i čitao je novine. Mama je meni na stol stavila kakao i fetu kruva i margarina. Onda sam ja tatu pitao: „Otkud ti doma?” Tata je meni rekao: „Šta te kuri bolac!” Tu sam ja zamuknijo i srknijo sam guc kakaa. Mama je meni rekla: „Tata ti je juče dobijo otkaz, pa više ne ide na posal! Ova će nam ekonomska kriza lipo sjebat život!” Tata je šutijo i čitao je novine. Ja sam mumao kruv sa margarinom. Mama je brisala suđe i posuđe. Onda sam ja rekao: „Da ja dobijem otkaz u školi, isti sekund bi se bacijo kroz prozor!”

Tata je spustijo novine i pogledao je prema meni krvoločki. On je meni rekao: „Ali ja nisam dobijo otkaz u školi, nego na poslu! I plus toga nam je prozor na trećem katu!” Onda je mama kraj lavandina rekla: „Dobro ti dite i govori! Bićemo gladni kruva, a tebe boli kurac!” Tata je nju pitao: „Kako to misliš da me boli kurac?” Mama je rekla: „Lipo! Piješ kavu i čitaš novine ka da se ništa ne događa!” Tata je podviknijo: „Pa šta sad da radim?!” Mama je dreknila: „Lipo ti je dite reklo šta da radiš!” Onda je tata dignijo se od stola i fljasnijo je novine na pod. Onda je on otvorijo ponistru i itnijo se kroz prozor. Izvanka se čulo: „Aaaaaaaaaaaaa...”

Onda sam se ja probudijo. Iznad kreveta je stajala moja mama i rekla je: „Ajde, diž se više, zakasnićeš u školu!” Ja sam dignijo se iz kreve i obukao sam se. Onda sam odgibao u kužinu za izist marendicu prije škole. Mama je meni na stol stavila kakao i fetu kruva i margarina. Ja sam pitao: „A di je tata?” Mama je rekla: „Kako di je? Pa iša je na posal, ka svako jutro! Koja su to glupa pitanja?” Ja sam puvao u kakao da mi se oladi i srknijo sam jedan guc. Onda sam ja mamu pitao: „A ti?” Mama je rekla: „Šta ja?” Ja sam pitao: „Oš ti posli ić na posal?” Mama je rekla: „Nemoj me, sine, molimte zajebavat! Dobro znaš da sam dobila otkaz još prošli misec! Samo mi još fali da me ti prcaš najranije ujutro, ionako mi je cili život fakd ap!” Ja sam začepijo labrnju i mumao sam kruv sa margarinom. Plus sam isto srknijo i guc kakaa. Onda sam ja rekao: „Da ja imam muža koji svako jutro ide na posal, plus sina koji svako jutro ide u školu, a da ja ostajem doma sidit zakurac, isti sekund bi se bacijo kroz prozor!” Mama je ukipala se kraj lavandina sa razrogačenim očima. Onda je ona naperila prst prema meni i rekla je: „Nemoj o tome ni sanjat!”

Robi K. (IIIa)

izvor: www.e-novine.com

bilježnica robija k feral viktor ivančić satira višak kadrova

Putujmo.net - portal za sve koji vole putovati