Bilježnica Robija K - Svečana Marenda

SVEČANA MARENDA

piše: Viktor Ivančić

 

Mi obitelj smo bili kod mog dide na Šolti. Dida i moj tata su u vrtlu popravljali didinu frezu. Oni su raspravljali se oko toga je li za jednu ruzinavu vidu paše ključ broj dvanest ili ključ broj četrnest. Dida je navijao za ključ broj dvanest. Tata je navijao za ključ broj četrnest. Mama je bila u kući u kužini i prčkala je oko sudova. Onda sam ja izgibao iz kuće do vrtla di su dida i tata popravljali didinu frezu. Ja sam njima rekao: "Pita mama oćel vam spremit šta za marendu?" Tata je rekao: "Ne mogu ja sad jist, kurac, pune su mi ruke posla!" Dida je brisao ruke od ruzine i kolomasti i rekao je: "A znaš da bi ja moga nešto izist!" Ja sam njega pitao: "Šta da ti mama spremi?" Dida je rekao: "Moga bi izist jedan sendvič sa sirom i mortadelom! Al reci joj da mi ga napravi u francuzu! Ne u običnom kruvu nego u francuzu, kapito?" Ja sam rekao: "Kapito!" Onda je dida meni mignijo. Ja sam isto njemu mignijo i odgibao sam u kužinu. Onda je moja mama u kužini otkinila sa nožem pola francuza i pravila je didi sendvu. Onda sam ja za dvi minute uzeo sendvu sa sirom i mortadelom u francuzu i pičijo sam prema vrtlu da ga dam didu. Samo dida je iz vrtla prema meni doviknijo: "Pa kako mi to nosiš tu sendvu, jebaga dragi irud?!" Ja sam slegnijo ramenima i pitao sam: "Kako ću ga nosit, čoviče? Di je problem?" Onda je dida meni rekao: "Slušaj, malac, daću ti dvajs kuna ako mi ga predaš kako bog zapovida! Kapito?" Onda je meni kliknilo u glavuši i rekao sam: "Aaaa, znači to oćeš!" Dida je rekao: "E, to oću!" Ja sam rekao: "Samo to je masu više od dvjas kuna!" Dida je počeškao se po ćiverici i pitao je: "Jel dosta pedes?" Ja sam rekao: "Dosta je!" Dida je rekao: "Imamo dil!" Onda sam ja vratijo se nazad u kužinu. Tata je tupijo sa nekuženjem i kopao je nos sa kažimprstom. Onda sam ja na vratima od kužine okrenijo se nazad prema vrtlu. Ja sam u desnoj ruki stisnijo francuz sa sirom i mortadelom. Onda sam uspravijo francuza okomito drito ispred face. Onda sam ja sa svečarskim korakom stupao priko dvora prema mom didi u vrtlu. Dida je isto uspravijo se kraj freze i stajao je u stavu ponosno mirno. Tata je gledao u nas sa zinutim ustima i sa izneredom u očima. Ja sam sa francuzom u desnici svečarski dostupao do ispred mog dida u vrtlu. Dida je ukočijo se kraj freze i gledao je mene drito u oči. Onda sam ja ispružijo desnicu sa francuzom prema didi i uzviknijo sam: "Dragi druže dida! U ime omladine i pijonira Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, te svih njenih naroda i narodnosti, želim ti sretan rođendan!" Samo onda je tata skriknijo: "Koji kurac?!? Koji je ovo kurac, jebemlivam jarca prasca?!?" Dida je okrenijo se prema njemu i dreknijo je: "Šta ti sereš?! Jel te se lipo pitalo oš marendat? E, pa kad nisi tijo marendu, sad nemoj srat!" Tata je viknijo: "Nije ovo marenda nego cirkus... i... i... i jedna obična bljezgarija!" Dida je njemu rekao: "Nije ovo nikakvi cirkus, nego je ovo jedan svečani i dirljivi trenutak! Kojeg ti kvariš sa svojim sranjima!" Tata je turbo pozelenijo po faci. Dida je u njega gledao krvoločki. Mama je isto izgibala iz kužine. Ona je ukipala se u dvoru i piljila je u svečarsku scenu u vrtlu. Dida je okrenijo se prema meni i rekao je: "Malac, nastavi!" Ja sam opet ispružijo francuza sa sirom i mortadelom prema didi i uzviknijo sam: "Dragi druže dida! Primi ovu poruku kao izraz naše neopisive ljubavi, te obećanje da ćemo svi mi, pijoniri i omladina Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, provoditi tvoje riječi u djela i uvijek slijediti tvoj put! Dida, to smo svi mi!" Onda je dida uzeo francuza meni iz desnice i rekao je: "Hvala ti, druže!" Tata je ušokirano gledao u primopredaju sendve i držao se za frezu. Sad je dida držao francuza u desnici i uzviknijo je prema meni: "Nakon ovih divnih rječi, koje kao da u ovom vrtlu odjekuju iz svih krajeva Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, mogu reć samo jedno - sretan je narod koji ima ovakvu omladinu!" Mama je stajala ukipana u dvoru sa suzicama u očima. Tata je ukomirano se držao za frezu i mrmorijo je: "Ja ću izrigat, ja ću majkemi izrigat..." Samo nije njega dida obadava ni dva posto. On je mene pomilkijo po glavušici i smjehuljijo se. Mama je i dalje bila ukipana u dvoru sa suzicama u očima. Onda je moj tata nagnijo se prema didu i pitao je: "I štaš sad? Izist štafetu?" Dida je okrenijo se prema njemu i rekao je: "Ne, nego ću izist ključ broj dvanest! Jel imaš ti neku bolju ideju?" Tata je rekao: "Nemam!" Dida je njemu rekao: "E pa onda nemoj srat! Jerbo sa tim sranjima samo kvariš ovu divnu omladinu!" Onda je dida izvadijo pedes kuna iz žepa i dao ih je meni. Tata je rekao: "Vidim, divna ti je omladina! Nema kako se neće kurvat za pedes kuna!" Dida je meni rekao: "Malac, reci mu molimte dvi riči!" Onda sam ja okrenijo se prema tati i rekao sam: "Svaki susret sa dragim drugom didom čini nas bogatijima!" Dida se keserijo: "He-he-he... koja famozna omladina, he-he..." Tata je gledao u mene sa gadilom na kvadrat i zlamenovao se sa ključem broj četrnest. Mama je ukipana stajala u dvoru. Dida je rastvorijo francuza da malo dzirne šta mu je unutra. Onda je on dreknijo: "Šta je ovo, jebate?! Kakva mi je ovo štafeta?!" Mama je porumenkila po faci i pitala je: "Šta joj fali, druže tata?" Dida je viknijo: "Kako šta fali?! A di je zvjezda?!" Moj tata je uletijo: "Šta? Jel ti to ćer tribala izrizat mortadelu u petokraku?" Dida je njega pogledao koljački i rekao je: "Zvjezda majoneza!"