Bilježnica Robija K - Soba za primanje

Bilježnica Robija K

piše Viktor Ivančić

 

"Onda je učiteljica Smilja meni rekla: „Dobro, imaš li ti išta obraza, jebemu jarca? Pa ako si sad kao mali ovakvi odvratan, kakvi ćeš tek bit kad odrasteš?” Ja sam rekao: „Biću istraživački novinar u tabloidu Super Multi Ekstra!” Uča je zinila: „Šta ćeš bit?!” Ja sam rekao: „Istraživački novinar u tabloidu Super Multi Ekstra!” Uča je piljila u mene sa lakšim ošamutom. Onda je ona rekla: „Mogla sam se i mislit! Bićeš škovaca i pantagana, širićeš neistine i bljezgarije... Samo bogami neš vježbat zanat u mojim zadaćama iz hrvackog, to ti ja kažem!”

Mama je govorila: „Hiiijooooo! Hiiijooooo! Hiiijooooo!” Tata je govorijo: „Haaajmeeee! Haaajmeeee! Haaajmeeee!” Mama je govorila: „Uđi mi skroz, mišu! Skroz mi! Skroz mi!” Tata je govorijo: „Ulazim, mačak! Ulazim! Ulazim! Ulazim!” Mama je govorila: „Hiiijooooo! Do kraja mi uđi, mišu! Do kraja! Do kraja! Do kraja!” Tata je govorijo: „Ulazim, mačak! Ulazim! Ulazim! Ulazim!” Mama je govorila: „Jooooouuuj! Jooooouuuj! Jooooouuuj!” Tata je govorijo: „Uuooaaaasti! Uuooaaaasti! Uuooaaaasti!” Mama je govorila: „Hjoooj saćuti, mišu! Saćuti! Saćuti! Saćuti!” Tata je govorijo: „Hiiiijaću, mačak! Ijaću! Ijaću! Ijaću!”...

Tu je učiteljica Smilja prestala sa naglas čitanjem školske zadaće. Ona je stajala ispred razreda sa ljubičastom facom. U rukama je držala otvorenu moju bilježnicu. Onda je ona rekla: „Evo, ovo je jedan vaš drug iz razreda, tačnije Robi, napisa u zadaći iz hrvackog! To sam vam morala naglas pročitat da svi vidite kakvih bolesnika i kretenoida ima među vama!” Svi u razredu su šutili. Učiteljica je gledala koljački. Onda je ona rekla: „Tema je bila da opišete jedan kućni dijalog i onda je debil napisa ovu gadariju i svinjariju! Ovu, ovu, ovu... ovu bolesnu bljuvačnicu! Meni je došlo za izrigat kad sam to čitala! I saće naš pisac dobit asa velikog ka neboder!” Onda je uča prostreljala mene sa očima i dreknila je: „Digni se, majmune! Jel tebi jasno šta si napravijo?!” Ja sam dignijo se iz klupe sa čudilom i rekao sam: „Nije mi jasno!” Uča je zamahnila sa bilježnicom i viknila je: „Kako nije, brezobrazniče jedan brezobrazni?! Pa šta je ovo?!” Ja sam slegnijo ramenima i rekao sam: „To je kućni dijalog!” Uča Smilja je zakreštala: „Ovo ti je kućni dijalog?! Ovo?! Ova, ova... ova gadarija i svinjarija?!” Ja sam slegnijo ramenima i rekao sam: „Tako se kod mene u kući razgovara!” Uča je arlauknila: „Tako se ne razgovara u nijednoj kući, debilu! Ti si jedan bolesnik, eto šta si!” Ja sam rekao: „Možda vi živite u krivoj kući, učiteljice! Kod mene doma svi tako pričaju!” Tu je uča Smilja došla još više ljubičasta po faci. Onda je moj drug Dino uletijo: „I kod mene isto!” Uča je naperila prst prema njemu i dreknila je: „Ti ne seri, jer pošto ću i tebi zdimit asa! Jasno?” Dino je rekao: „Jasno!” Onda je učiteljica Smilja opet krvoločki gledala u mene. Onda je ona meni rekla: „Dobro, imaš li ti išta obraza, jebemu jarca? Pa ako si sad kao mali ovakvi odvratan, kakvi ćeš tek bit kad odrasteš?” Ja sam rekao: „Biću istraživački novinar u tabloidu Super Multi Ekstra!” Uča je zinila: „Šta ćeš bit?!” Ja sam rekao: „Istraživački novinar u tabloidu Super Multi Ekstra!” Uča je piljila u mene sa lakšim ošamutom. Onda je ona rekla: „Mogla sam se i mislit! Bićeš škovaca i pantagana, širićeš neistine i bljezgarije... Samo bogami neš vježbat zanat u mojim zadaćama iz hrvackog, to ti ja kažem!” Onda je uča okrenila se prema rulji u razredu i pitala je: „Jel ima možda još neko ko oće bit istraživački novinar da mu odma prementivno zavidam asa, a?” Moj drug Dino je rekao: „Ja ću bit istraživački fotograf!” Uča je njega pitala: „Kakvi istraživački fotograf?” Dino je rekao: „Ja ću slikavat ono šta Robi piše!” Uča je njemu rekla: „Okej, računaj da si popijo asa!” Onda je ona okrenila se prema meni i podviknila je: „A ti, pantagano, osim šta si popijo asa, da ti se sutra neko od roditelja nacrta u školi! Tačno u devet sati, u sobi za primanje pored zbornice! Jel to jasno?” Ja sam rekao: „Jasno!”

Popodne sam ja mojim mami i tati ispričao šta je bilo u školi. Oni su sjedili za stolom u kužini i slušali su. Tu sam ja rekao da krava Smilja mi je zdimila asa iz zadaće i da neko od njih se sutra mora nacrtat u školi. Tata je pitao: „Pa jel imaš u sebe tu zadaću?” Ja sam rekao: „Pa imam!” Mama je rekla: „Pa daj da je vidimo!” Onda sam ja donjeo bilježnicu iz sobe. Onda sam ja otvorijo bilježnicu na zadaću i stavijo sam je na stol ispred mame i tate. Onda su mama i tata čitali. Ja sam gledao u luster i proučavao sam paučinu. Onda je mama fljasnila se rukom po čelu i rekla je: „Hiiijooooo! Hiiijooooo! Hiiijooooo!” Tata je isto fljasnijo se po čelu i rekao je: „Haaajmeeee! Haaajmeeee! Haaajmeeee!” Mama je skupila Super Multi Ekstru sa stola i ladila se kao sa lepezom da ne padne u onesvjest. Plus je govorila: „Jooooouuuj! Jooooouuuj! Jooooouuuj!” Tata je krehnijo sa ćelenkom po stolu i govorijo je: „Haaajmeeee! Haaajmeeee! Haaajmeeee!” Onda sam ja skupijo se u svoju sobu da ne slušam dalje razgovor između mame i tate.

Sutra u devet sati je učiteljica Smilja sidila u sobi za primanje kraj zbornice. Ona je turpijala nokte i čekala je da dođe neko od mojih roditelja. Moj tata je gibao kroz hodnik od škole prema sobi za primanje. Kad je dogibao onda je on pokucao na vrata. Učiteljica Smilja je iznutra doviknila: „Naprid!” Tata je uvatijo za kvaku i rekao je: „Ulazim! Ulazim! Ulazim!”