Podzemni grad ili Projekt KOVA: Bitka za labinski rudnik krenula u potpuno drugom smjeru

Projekt revitalizacije labinskog rudnika poznat pod nazivom  »Podzemni grad« što ga je prije dvadesetak godina  idejno osmislila  Umjetnička  udruga Labin Art Exspress (L.A.E.),  da bi ga potom kao  jedan  od  strateških projekata prigrlila  i  gradska vlast,  nedavno  je  prezentiran  javnosti  pod novim nazivom – Projekt  KOVA.  Za promjenu  naziva, ali  i koncepta projekta  zaslužna je  radna  skupina  predvođena  arhitekticom Sanjom  Cvjetko  Jerković  koju je  labinski  gradonačelnik Tulio Demetlika angažirao kao savjetnicu  i koordinatora  projekta.

Sanja Cvjetko  Jerković, rođena  Labinjanka  i kći rudara,  studirala je arhitekturu u Veneciji, usavršavala se u Delftu,  a  živi u  Zagrebu  gdje vodi  arhitektonski ured Masa projekt, koji se i u Labinu i u Raši pojavljuje kao projektant revitalizacije rudarske baštine.  K tome obnaša dužnost predsjednice Udruženja hrvatskih arhitekata.

Revitalizacijom  rudnika  bavi  se  još  od  studentskih  dana i na tome je  diplomirala,  kaže gradonačelnik,  ponosan  izborom  suradnice  koju je  angažirao nakon što je  Ministarstvo turizma Gradu  odobrilo milijun kuna  za  projekt »Podzemni  grad«.   

Tajni koncept

Tim novcem  financirana   je izrada  pripremne projektne dokumentacije  potrebne za kandidaturu projekta  na fondove Europske  unije, Ministarstva  regionalnog  razvoja, Ministarstva  turizma  i Ministarstva kulture  iz kojih  se planira financirati obnova.
 Tulio Demetlika je sretan jer nakon prezentacije »Projekta  KOVA«  napokon  osjeća podršku  Labinjana   kojima  je  dugo  trebalo  da se  sažive  s idejom revitalizacije rudnika. Prije  desetak godina  gradski  su ga vijećnici zbog lobiranja  za »Podzemni grad« htjeli smijeniti, a sad je na  facebooku dobio 1.800  »lajkova«, što se, kaže, nije dogodilo ni kad je promovirao sportsku dvoranu.

No, podršku nema više od Deana  Zahtile koji  gradonačelnika i njegovu  savjetnicu  proziva  za  zlouporabu  projekta  L.A.E.-a  i neetična postupanja.  S gradonačelnikom  je,  kaže,  još 2013. dogovorio osnivanje  javne ustanove Podzemni grad  u  kojoj  bi Labin Art Exspress, Grad  Labin i Općina  Raša  imali ravnopravne udjele.  Ideja  je  bila  da  zajednički, kroz   javno-privatno partnerstvo  upravljaju  projektom, čime bi se osigurala njegova provedba po najvišim standardima i potpuna transparetnost,  ali i europski novci jer neki EU fondovi upravo zahtijevaju takvo partnerstvo. No, na prezentaciji je shvatio da od toga neće biti ništa.

– S labinskim gradonačelnikom  nalazim se  barem   jednom mjesečno, a  bio  sam  godinama  i  dio projektnog tima za revitalizaciju rudnika,  ali o  »Projektu  KOVA«  nisam znao ništa  do prezentacije,  jer su me prestali pozivati na sastanke. Gradonačelnik  me uvjeravao  da se  u ovoj fazi  radi  na procjeni  stanja statike velikog kupatila, mjerama  zaštite i obnove  rudarskog tornja te projektu lifta,  a zapravo  se u tajnosti  pripremao  posve novi koncept obnove  rudnika.

Sanja  Cvjetko Jerković osmislila je novo idejno rješenje prenamjene   podzemlja, njezina suradnica  iz UHA-e  novi idejni projekt nadzemnih dijelova kompleksa, a sve je zaokruženo promjenom imena projekta kako bi se čim više udaljili od svega što je Labin Art Exspress stvarao proteklih dvadeset godina. Valjda su se bojali da ih ne tužimo za krađu intelektualnog vlasništva,  kaže  Zahtila, ali nije jedini koji se osjeća izigranim.

Izigrani projektanti

Sličnu sudbinu doživjeli su i projektanti  labinske  Gradske  knjižnice  koja je 2013. otvorena  u bivšoj  upravnoj zgradi rudnika: Ivana Žalac, Margita Grubiša, Damir Gamulin, Marin Jelčić,  Zvonimir Kralj i Igor Presečan. Za uspješnu realizaciju ovaj  je  autorski tim dobio  najviša  priznanja struke, poput nagrade  »Bernardo Bernardi«  Udruženja hrvatskih arhitekata,  nagrade  »Vladimir Nazor«  Ministarstva kulture  te  nagrade  »Icograda  Excellence Award«  svjetskog udruženja dizajnera.  

No, tim su projektom obavili tek polovicu posla  u Labinu, jer se na  arhitektonskom  natječaju  koji je  proveden  2007.  godine  uz knjižnicu     tražilo i rješenje za multimedijalni  kulturni centar  u susjednom prostoru  rudarskog kupatila.

Grad je s pobjedničkim timom ugovorio idejni projekt za oba dijela građevine,  ali je lokacijska, a uskoro i građevinska  dozvola ishođena samo za  knjižnicu, dok je MKC ostavljen za drugu fazu obnove kompleksa  zbog potrebe  dodatnog usuglašavanja projekta s konzervatorskim uvjetima.

Projektanti su čekali poziv za nastavak suradnje, a kad su nedavno zatražili  informaciju o tome, pozvani su na sastanak s gradonačelnikom Demetlikom  na kojem  su saznali  da je suradnja  obustavljena!
Rečeno im  je da Grad ne namjerava s njima ugovarati izradu daljnje dokumentacije jer će za glavni projekt  MKC-a  biti provedena javna nabava,  ali i to da je od arhitektice Branke  Petković,  jedne od projektantica zagrebačke Laube, već naručen novi idejni projekt prenamjene Kupatila!

Ivana Žalac kaže da ih je ta spoznaja prenerazila.

– Kad smo čuli da  da je mimo nas napravljen  novi  idejni projekt  MKC-a,  doživjeli smo šok  jer ni po čemu nismo mogli naslutiti takav razvoj  situacije. U svim prijašnjim kontaktima  podrazumijevalo se da ćemo  dovršiti posao koji smo započeli,  a sad su nas obavijestili da za to više nema uvjeta, jer je u međuvremenu promijenjen program i obuhvat  projekta.

Na žalost, nismo dobili uvid u novi projekt,  a do danas  ni  pismeno   očitovanje o razlozima prekida suradnje, pa ne znamo sve detalje. No, multimedijalni centar ostao je multimedijalni centar, što znači  da promjene ne mogu biti značajne,  jer on zauzima najveći dio nadzemnog  kompleksa – kaže  arhitektica koja  ne skriva da je i u ljudskom smislu vrlo razočarana.
Nemoralni potezi
– Vjerovali smo da dolazimo na  sastanak s ljudima s kojima nas veže  odnos povjerenja, nakon pet  godina rada u Labinu, a pogotovo nakon  uspjeha knjižnice. Između ostalog, bila je nominirana za Grand prix Salona arhitekture, za međunarodne nagrade Mies van der Rohe i  Piranesi, publicirana je u nizu arhitektonskih časopisa... Ne znam je li Labin ikada prije dobio neku arhitektonsku nagradu – kaže Žalac.
U labinskoj knjižnici koja je postala važno mjesto okupljanja održana  je  krajem lipnja  i prezentacija »Projekta  KOVA«. Projektanti nisu pozvani,  ali  je ondje bio  Zahtila  koji se nemalo iznenadio kad je shvatio da je novim idejnom projektom obuhvaćen i prostor  Lamparne, u kojem Labin Art  Express  djeluje  posljednjih dvadeset  godina,  a za koju  se predlaže  povratak  u  prijašnje stanje nakon  što je potpuno obnovljena!

 
– Inzistirao sam da mi objasne zbog čega se odustaje od nagrađenog  projekta  i dobio odgovor da je Grad otkupio dva prostora u prizemlju velikog Kupatila  koja nisu bila obuhvaćena prijašnjim projektom. Zbog toga  je trebalo izraditi novi, a budući da je cijeli kompleks  zaštićen,  angažirali  su arhitekticu koja posjeduje licencu Ministarstva kulture za rad na kulturnim dobrima, jer  je autori  knjižnice nemaju.  No riječ je se samo o izlici koja se koristi da bi se opravdala  jedna velika laž! – kaže Zahtila.  

– Da se radilo s poštenim namjerama, netko bi projektante obavijestio  o promjenama  i pitao ih  jesu li u međuvremenu  stekli licencu, a ne bi u tajnosti naručivao novi projekt  za koji su saznali  kad je već napravljen. Takvo ponašanje prema dojučerašnjim suradnicima krajnje je nepošteno i nemoralno, a što je najgore – svime je koordinirala predsjednica Udruženja  hrvatskih arhitekata!  Umjesto da štiti  institut  javnog  natječaja i profesionalni dignitet kolega, ona  im je radila  iza leđa – dodaje Zahtila s kojim se slažu i arhitekti.

Da licenca nije nikakva prepreka, potvrđuje Ivana Žalac.

 
– Nismo je imali ni kad smo radili  knjižnicu, ali nitko nas za nju nije ni pitao  sve do nedavnog  sastanka. Da su nam rekli da je to problem,  mogli smo   ga  riješiti vrlo jednostavno.  Moj ured ima ugovor  o tehničkoj suradnji  s  dvije arhitektice koje imaju ovlaštenje za rad na kulturnim  dobrima, a  i moja licenca je u procesu ishođenja – objašnjava ona.  

Bespotrebne analize, promašene ideje

Prema pravilniku  Komore arhitekata, kažu  projektanti,  investitor je   dužan  s  pobjednicima  javnog   arhitektonskog  natječaja  ugovoriti izradu   sve  dokumentacije  potrebne za građenje  ili uređenje prostora  koji  su  bili predmet  natječaja.   S  obzirom da  je  Komora   dala   registarski   broj   natječaju,  Grad  Labin   se  automatski  obvezao  da  će  poštovati  odredbe pravilnika.
Osim novog projekta  MKC-a Grad je, po mišljenju  Zahtile, naručio  i   bespotrebno opsežne  analize podzemlja koje su velikim dijelom već  bile  napravljene  kroz  studiju Rudarsko-geološko-naftnog  fakulteta,  izrađenu  za »Podzemni grad«  još  2000.  godine.  Studiju je s 230.000  kuna financirala  Istarska  županija, kao  i studiju isplativosti  projekta,  dok  se Labin ponašao kao da rudnik ne postoji.  

– Dok je Grad shvatio kakav potencijal leži u rudniku, mi smo već više od deset godina radili  na razvoju projekta »Podzemni grad«.  Nakon  likvidacije ugljenokopa,  jedini smo u Labinu reagirali na devastaciju kompleksa »Pijacal«,   osigurali  mu  spomeničku  zaštitu  i pomogli   da  se Gradu vrati dio rudničkih nekretnina.  Lamparnu  smo  i obnovili,  pretvorivši  je u prvi  nezavisni kulturni centar u  Hrvatskoj,  u čiju  je obnovu i opremanje  uloženo više od pet milijuna kuna. U razvoj  projekta  revitalizacije bivšeg rudnika uložili smo dodatna tri milijuna kuna, od  čega oko 50 posto  iz EU fondova.  Zato, ako netko   očekuje  da  ćemo se mirno povući i dopustiti  da se bez nas donosu odluke o njegovoj sudbini,  grdno se  vara. Bez  Labin Art   Exspressa  taj projekt  ne samo da nikad ne bi  zaživio, nego ne bi danas bilo ni »šohta«, ni Lamparne,  ni velikog kupatila – govori Zahtila  dok objašnjava svoju viziju.

– Naša ideja bila je izgradnja prvog, pravog, futurističkog podzemnog  grada na svijetu. Osim  muzeja rudarstva  i industrije  Istre,  jedinog u svijetu  u  kojem  bi  ljudi mogli  kopati  ugljen  u istim uvjetima kao dok je rudnik radio,  planirali smo  niz  »gradskih« sadržaja  koji   bi  osigurali   stalan  život  u podzemlju:  kockarnicu,  hotel, barove,  galerije,  trgovine,  restorane,  igrališta za djecu, bazen, ali i brojne ćelije za arhitekte,  znanstvenike,  istraživače  i umjetnike...  

»Projekt KOVA« tu zamisao potpuno negira, a pritom ne nudi ništa novo i  originalno – tvrdi  Zahtila.  Sve se svodi na klasičan  rudarski muzej pod zemljom koji se ni po čemu ne razlikuje od  brojnih postojećih,  i koji prema  njegovoj ocjeni, ne može opravdati  veličinu ulaganja.

– Volio bih vidjeti studiju isplativosti, ali nisu je napravili,  a ne zanimaju ih ni  preporuke iskusnih stručnjaka. Prije pet godina u Labinu je održan simpozij  »Podzemni grad – utopija ili realnost?« na kojem je gostovao dr. Wolfgang  Ebert iz Upravnog odbora Europske rute  industrijske baštine. Već tada nas je  upozorio da se ne povodimo za srednjestrujaškim pristupom kulturne regeneracije rudnika,  jer je to stara stvar s opadajućim trendom. Industrijska  baština  diljem svijeta krcata je muzejima i  galerijama. Zbog prezasićenosti  tržišta splašnjava  interes za takve  lokalitete  – kaže Zahtila, a potpunim  promašajem doživljava i promjenu naziva projekta. »KOVA« je lokalni  naziv za rudnik, razumljiv i bitan domaćim ljudima, ali siguran je da globalno neće  značiti ništa!

Negativan imidž »Podzemnog grada«

No, gradonačelnik Labina Tulio Demetlika razmišlja drukčije. Po njegovom mišljenju  upravo  je domaće  stanovništvo  presudno  za uspjeh projekta koji je dugo nailazio na  otpor lokalne zajednice.  Revitalizacija rudnika, iako  usmjerena  na stvaranje novog turističkog  proizvoda,  jednako  mora odgovoriti  i na potrebe Labinjana.
Cijeli   koncept obnove »Pijacala« zasnovan je  na   ideji da se Labin vrati tom prostoru,   a  njihovo  mišljenje  utjecalo je   i na promjenu  naziva projekta, jer su ankete pokazale da je »Podzemni grad« ljudima  neprivlačan.

– Imidž  »Podzemnog grada«  je  negativan,  a  kad   nešto stekne negativan imidž i  kad  nemate  potporu  lokalnog   stanovništva, nešto treba promijeniti. Tek  kad  moji  Labinjani  budu živjeli  za projekt,  on će i uspjeti – kaže Tulio Demetlika  dok nam tumači uzroke višegodišnjeg otpora.

– Ljudi su jedva čekali da se oslobode rudarstva jer je gotovo svaka obitelj  u rudniku  doživjela  neku tragediju. Mnogi smatraju i  da je omeo razvoj  grada,  jer  se  Labin  zbog rudnika   nije  razvijao turistički,   a zaboravljaju  da  bez rudnika  možda  i  ne bi ni bilo grada  kakav je danas,  nego bi ostao  gradić na brdu,  poput   Motovuna. Kad su  ljudi  konačno dočekali da se taj  rudnik zatvori , nametanje nekog novog  rudnika  jednostavno  im  nije bilo  prihvatljivo – priča gradonačelnik.

Kad  je  2004.  na  dnevni red  Gradskog vijeća prvi put pokušao uvrstiti  projekt  »Podzemnog grada« otpor  je bio takav da su mu gradski vijećnici  htjeli izglasati nepovjerenje. Morao se povući i pričekati sve do novog  saziva vijeća 2007.  godine, kad je projekt  jednoglasno prihvaćen.

Labinjani su, kaže,  isprva  negodovali i  zbog izgradnje  knjižnice. Smatrali  su je preskupom, a Lamparnu dio ljudi i danas ne prihvaća.

– Labin  Art  Exspress  je u prostoru  bivše  lamparne  napravio  zaista lijep kulturni  centar,  ali treba  otvoreno reći da dio ljudi tamo  nerado  zalazi. Za  njihov ukus to je prealternativno.  Ljudi su me često napadali  jer  dopuštam da u grad dovode grupe  alternativaca  koji spavaju po parkovima.  No, moju su podršku uvijek imali  jer zaista mislim da za sve ima mjesta,  kaže gradonačelnik.

Ne treba brinuti

Dean  Zahtila,  po njegovom mišljenju, nema razloga brinuti. U nadzemnom  i podzemnom dijelu rudnika bit će više nego dovoljno prostora i za Labin  Art  Exsrpess i za sve ostale udruge. No mora shvatiti da ne može svojatati projekt  i uvjetovati Gradu  kako ga  voditi.

– Ne poričem da Dean  Zahtila  priču o »Podzemnom gradu«  gura  dvadeset  godina. Skidam mu kapu. On je ekonomist i marketinški je vrlo sposoban. I takav mi treba! Da o tome priča, kao i  do sada.  Zna napraviti i dobar kulturni program, pogotovo alternativni, ali projekt koji  treba dobiti  građevinsku  dozvolu  on  jednostavno ne  može napraviti,   jer ne zna što je  to  dozvola i nije naučen tako raditi. A  ja kao institucija  moram poštivati  zakone.  Samo s Gradom koji osigurava i sredstva taj projekt se može dovesti do krajnjega cilja – kaže gradonačelnik.
Prekid  suradnje  s autorima  knjižnice  i način  na koji su  o tome  obaviješteni,  Tulio Demetlika  i  njegovi suradnici  također  ne smatraju problematičnim. Prema  riječima  pročelnice Upravnog odjela za prostorno uređenje, zaštitu okoliša i  gradnju  Anamarije  Lukšić, s nagrađenim autorima moglo bi se izravno pregovarati jedino o prenamjeni Kupatila, ali raditi izdvojen projekt samo za to bilo bi danas besmisleno,  s  obzirom da  je  grad je  u međuvremenu kupio  prostore  nekadašnjeg kemijskog laboratorija  i elektro radione  u suterenu, pa  je sve  objedinjeno  jedinstvenim projektom,  a uključen  je  i prostor Lamparne preko koje se ostvaruje  izravna veza sa »šohtom«.

Arhitektica Branka Petković pozvana je dati samo idejno rješenje, s obzirom da ima potrebnu licencu, bez koje nije moguće raditi bilo koju  vrstu podloga za kulturna dobra. Međutim, za izradu glavnog i izvedbenog projekta bit će raspisan natječaj prema Zakonu o javnoj  nabavi na koji se mogu javiti svi domaći i inozemni arhitekti, pa tako i autori knjižnice.

Gradonačelnik u tome vidi samo dobre  mogućnosti.

 – Svi se boje  Zakona  o javnoj nabavi i misle da političari »muljaju«  da bi sebi nešto stavili  u džep. No, ja u Labinu mislim živjeti do smrti  i  kao gradonačelnik  želim za svoj grad napraviti  najbolje što mogu s novcima  koje su mi ljudi dali  na upravljanje. Zbog čega bih s nekim morao ići na pregovarački postupak i prihvatiti traženu  cijenu, jer nemam izbora? Grad je vlasnik prostora, novci su javni i na osnovu više ponuda odabrat ću  najbolju  moguću – kaže Tulio Demetlika, odbacujući i sve druge Zahtiline  prigovore.
Pozivanje na dokumentaciju koja je napravljena za »Podzemni  grad«  gradonačelnik i njegovi ljudi smatraju neozbiljnim, jer je riječ o nepotpunim  i zastarjelim studijama  i analizama,  na  današnju situaciju neprimenjivim.

Temeljita analiza jama

Preliminarnu studiju o kojoj govori Zahtila izradio je profesor  Jerko  Nuić s RNG  fakulteta  temeljem  obilaska  lokacije. Prema riječima Sanje  Cvjetko Jerković,  bio  je vrstan  stručnjak   i jedan od zadnjih  Mohikanaca  na  faksu  s  iskustvom rada u jami. Iskustveno  je primijetio  mnogo  stvari,  ali  u  studiji  sam ističe  potrebu  za temeljitim  ispitivanjima  i  kaže  da  u rudniku  treba  napraviti  monitoring,  

U  rudnik  se nikad se nije ušlo s mjernim uređajima da bi se ispitalo radi li se o  metanskoj  jami, što  je  ključno  zbog sigurnosnih uvjeta, kaže arhitektica.

Temeljita analiza jamskih prostora sada je povjerena  stručnjacima  iz  rudnika  Velenje, a smisao je prije svega utvrditi sve elemente vezane  za zaštitu budućih posjetitelja .

Postavili smo monitoring  za  prisustvo metana, ugljičnog dioksida,  vode  u  rudniku,  ispitali  smo   ventilaciju jame...  Želimo biti sigurni da nam se  ljudi neće ugušiti kad u rudnik dovedemo  grupu od  80 posjetitelja, kaže gradonačelnik  i  kao prvi  zahvat  najavljuje  obnovu  »šohta«,    rudarskog  okna  i tornja  s liftom.  

Obnova  će, nada se, biti  završena  do 2021.  godine, za stotu obljetnicu  Labinske republike.  Tada  bi  se  prvi posjetitelji mogli  spustiti  do osmog   horizonta na dubini  od 160 metara  odakle se  račvaju  tuneli  prema  Krapnu  i  Plominu, a  još  niže i jedan prema Rapcu,  koji  ima  izlaz na plažu što labinski rudnik čini  jedinstvenim.

Ovisno  o raspisivanju  natječaja  pogodnih  za daljnje sufinanciranje projekta,  krenut će se  i u izradu  glavnog  projekta  za  obnovu  Kupatila i  Lamparne  koja  se  mora vratiti u izvorno stanje.  

Povratak izvornoj funkciji usklađen je s konzervatorskim zahtjevima – kažu  u Gradu, a potvrdila  nam  je i arhitektica Branka Petković  kojoj je idejni projekt naručen prvenstveno da  bi, prenoseći  iskustvo  Laube, projektno dobro postavila  dvoranu MKC-a.  Jer, za razliku od mnogih dvorana  kod nas  i u svijetu, Lauba  je, kaže, prostor koji  funkcionira.

Naglasak nije na oblikovanju već  u prvom redu na potrebi da  se  dvorana  instalaterski  i  organizacijski  postavi  tako da se može pripremiti za različite namjene.  I u parteru i na galeriji bit će prostori koji se mogu transformirati, mijenjati  i prilagođavati  potrebama. Tu možete imati  urbani  inkubator,  ali  možete i vjenčanje  napraviti,  kaže  Branka  Petković, također   dobitinica  nagrade »Bernardo Bernardi«,  a između ostaloga  i  projektantica  zgrade DHL-a  u Zagrebu.

 Prema  njezinim riječima, Dean Zahtila  će u prostoru  MKC-a  imati  sasvim dovoljno  mjesta  za sve svoje  aktivnosti.   Može  ga  dijeliti zajedno s  drugim  Labinjanima  za  organizaciju  različitih  programa   i u  njemu raditi,  jer su predviđeni i uredi.

Provincijska vizija umjesto svjetske senzacije

Idejni projekt kompleksa na  »Pijacalu«  Branka  Petković  je radila  s   kolegicom Kristinom  Jeren, a  kaže  da je posao  prihvatila kad je  dobila informaciju da su s autorima  prvog  projekta  MKC-a, koje  iznimno cijeni, riješene  sve ugovorne obveze.  

Gradonačelnik kaže  kako je svjestan da muzeji bez dodatnih atrakcija  danas  ne privlače velik  broj posjetitelja. Zbog toga multifunkcionalnu dvoranu  zamišlja i kao prostor kongresnog turizam, jer hotelijeri u Rapcu nemaju tako velikog prostora.

– Ona može funkcionirati i kao sajmeni prostor, jer smo grad energetike,  ne samo zbog  termoelektrane i  ugljena u prošlim  vremenima, nego i današnje  industrije koja  je  okrenuta  energetskoj učinkovitosti  i   obnovljivim izvorima  energije. U suradnji s  Istarskom regionalnom  energetskom  agencijom koja također ima sjedište u  prostorima  kompleksa  rudnika, jedan smo sajam već i održali,  a sa srednjom školom Mate Blažine planiramo  razviti i centar strukovnog  obrazovanja vezano za mehatroniku,  elektorniku i informatiku.  

Prema  riječima  gradonačelnika,  u  »Projektu KOVA« sve se prožima  i   povezuje:  kultura, turizam,  energetika i obnovljivi izvori energije!

No, predsjednik  Labin Art  Expressa smatra da se Grad na vlastitu  štetu odriče projekta koji bi  bio svjetska senzacija u zamjenu za jednu uprosječenu provincijsku viziju. Tulio  Demetlika bio  je, kaže, prvi gradonačelnik  Labina koji je stao uz  projekt »Podzemnog grada«,  prepoznao  njegovu  suštinsku  vrijednost  i pretočio ga  u  gradsku  kulturnu strategiju.  Teško  mu je razumijeti  zašto ga sada  razara, ali se  nada  da  je  riječ samo  o prolaznoj  epizodi  pod  utjecajem  savjetnika  koji mu nisu dorasli.     

Projekt »Podzemni grad« je  diljem svijeta  doživio takve  pohvale  da zaslužuje  da na njemu rade najveći svjetski arhitekti, urbanisti, dizajneri, umjetnici i znanstvenici.  Niknuo je  iz  umjetničkog  projekta  da bi se u suradnji   s nizom  eminentnih   stručnjaka   razvio   u  konkretan projekt   obnove rudnika  i  upravo ta  komponenta  čini   ga drukčijim   od svih  ostalih. Grad Labin to jako dobro zna  i zato ga  pozivam  da  se  vrati našoj    izvornoj  zamisli, kako bismo  2021.  zajedno  otvorili  »Podzemni grad«, a ne KOVU – kaže Dean Zahtila.