Zoran Đinđić, 5 godina od pucnja u budućnost (Video Latinica)
12.3.2008. // Labin.com // Objavljeno u kategoriji Zabava
Roden je 1. avgusta 1952. u Bosanskom Šamcu. Datum rodenja predsednika Demokratske stranke bio je, kako je voleo da kaže, "dovoljno kasno da ne upadne pod iluziju titoizma".
Gimnaziju je završio u Beogradu 1970. godine. Studirao je filozofiju, 1974. diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a 1979. doktorirao na Univerzitetu u Konstanci. Govorio je da je studirao filozofiju 20 sati dnevno i da je istovremeno pohadao studije istorije umetnosti, sociologije i ekonomije.
Na prvom casu na Filozofskom fakultetu sukobio se s komunistima jer je tvrdio da veliki Marks ne da nije najveci, vec uopšte nije filozof.
Drugi veliki i znacajniji sukob imao je s policijom zbog organizovanja "ilegalnih aktivnosti u studentskoj organizaciji protiv komunista, zbog cega je sam putovao po celoj Jugoslaviji". Zbog tih aktivnosti bio je i osuden, cak se i Vili Brant, nemacki kancelar, zauzimao za njega pa se, umesto u zatvoru, našao u Nemackoj. Doktorirao je na tezi "Problemi utemeljenja kriticke teorije društva" kod Jirgena Habermasa.
Bio je viši naucni saradnik u Centru za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu, poslanik u sva tri višestranacka saziva Narodne skupštine Republike Srbije i Vecu republika Skupštine SRJ. Bio je profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Napisao je sledeca dela: "Subjektivnosti i nasilje", "Jesen dijalektike", "Jugoslavija kao nedovršena država" i "Srbija ni na Istoku ni na Zapadu". Preveo je mnoga filozofska dela i autor je velikog broja novinskih prikaza.
Nikad nije bio clan Saveza Komunista. Ipak, politikom se bavio sve vreme, aktivno od 1989. Tada je sa još dvanaest intelektualaca inicirao obnavljanje Demokratske stranke, a na Skupštini Stranke 1990. bio je jedan od osnivaca. Septembra 1990. je izabran za predsednika Izvršnog odbora, a onda, januara 1994. postaje predsednik Demokratske stranke.
Za Demokratsku stranku je govorio da je kao preduzece, nikako mesto za druženje, pojašnjavajuci da svako u stranci mora da ima proizvod, "a to mogu biti plakat, poruka, kritika, nastup... i mora se znati ko taj proizvod koristi, da li je njime zadovoljan". Objašnjavao je ko može da bude politicar: "Covek, da bi se bavio politikom, mora da ima jak i cvrst karakter, autoritet, da ume da presece, da se zameri, kaže "ne" i da ga mrze, jer je to priroda politike. Neko ko isuviše ide na širenje simpatija, udvaranja i izbegavanja sukoba mora još mnogo da nauci da bi vodio jednu ozbiljnu stranku".
Za gradonacelnika Beograda izabran je 21. februara 1997. godine, ispred koalicije "Zajedno" koja je na lokalnim izborima 1996. odnela pobedu u više gradova u Srbiji.
U sudskom sporu sa predsednikom Vlade republike Srbije Mirkom Marjanovicem, 20. septembra 1996. osuden je na 4 meseca zatvora, uslovno na dve godine. Vrhovni sud Srbije 9. jula 1998. preinacio je presudu i izrekao novu u kojoj je osuden na 7 meseci zatvora, uslovno na 3 godine.
Americki nedeljnik "Tajm" u septembru 1999. godine uvrstio ga je medu 14 vodecih evropskih politicara treceg milenijuma.
U junu 2000. Ðindic je pruzeo funkciju koordinatora u SZP, a potom postao i šef centralnog izbornog štaba i koordinator promotivne kampanje DOS-a za izbore koji su održani 24. septembra 2000.
Na tim izborima Ðindic je izabran za poslanika u Vecu republika Skupštine SRJ.
Dobitnik je ugledne nemacke nagrade "Bambi" za 2000. godinu u oblasti politike.
Za premijera Srbije izabran je 25. januara 2001. nakon pobede DOS-a na republickim parlamentarnim izborima u decembru 2000.
Ðindic je avgustu 2002. godine u Pragu primio nagradu Fondacije "Polak" za doprinos razvoju demokratije u Srbiji. Nagrada se dodeljuje svake godine za doprinos sprovodenju demokratskih i ekonomskih reformi u Centralnoj i Istocnoj Evropi.
Voleo je takmicenja i provere. Bio je veoma strpljiv, obrazovan i pragmatican. Trudio se da se ne ponavlja, birao bi jednu sliku, poruku, recenicu i oko toga gradio pricu. Priznavao je da nema pretenzija da kaže nesto epohalno, ali je smatrao da ce ostati upamcen po velikim stvarima. Život nije mogao da zamisli bez ljudi jer ljudska komunikacija mu je bila potrebna kao uslov za proveru ideja i sposobnosti. Kod sebe je cenio spremnost da uci i priznaje greške, kao i spremnost da ih ispravlja, a kod drugih je cenio pouzdanost. Govorio je da nema poroka.
Dr. Zoran Ðindic je ubijen 12. marta 2003. godine ispred zgrade Vlade republike Srbije, zato što je pokušao da Srbiju oslobodi prošlosti i odvede je u buducnost.
Ðindic je iza sebe ostavio suprugu Ružicu, kcerku Jovanu i sina Luku.
Izvor: http://www.obrenovac.org/politika/djinjdic_biografija.htm
Citat koji je izjavio ni mjesec dana prije atentata:
"Ako neko misli da će zaustaviti sprovođenje zakona time što će mene ukloniti onda se grdno vara, jer ja nisam sistem. Sistem će funkcionisati i dalje i niko neće dobiti amnestiju za zločine tako što će ukloniti jednog ili dva funkcionera države. (o pokušaju atentata na njega) Politika, 21. februar 2003. i Glas javnosti 24. februar 2003.godine."
Citat iz emisije Latinica na temu "Zašto je ubijen Zoran Đinđić?", on samo izjavio je i ovo: " Pogledaj u budućnost, tamo ćemo da se sretnemo ti i ja"
Latinica 2008.: Zašto je ubijen Zoran Đinđić 1/10
Latinica 2008.: Zašto je ubijen Zoran Đinđić 2/10
Zoran Đinđić pet godina od atentata godišnjica
